Nesto sasvim drugacije...

Ne, nisam resila da pravim nakit... samo su me svrbuckali prsti da bar probam ;) .
Prosle nedelje sam se zanimala pravljenjem perlica od beolina... a i opheklala sam par perlica. Ovo drugo mi je nekako bolje "leglo". Ipak sam ja heklerajka :)
Oni koji su majstori svog zanata, rekli su da su perlice krasne za prvi pokusaj, a oni koji nemaju pojma ni sta je beolin su odusevljeni i vec mi ljube stope hahah.
Ja sam zadovljna kako je sve ispalo, jer sam prvi put imala beolin u rukama, i sve je vise bila zabava, nego neki pokusaj napraviti nesto "wow". U oblikovanju kuglica i dizajnu istih (hahah), pomagala mi je svesrdno moja 4,5-godisnja cerkica. Vec je neke perlice rezervisala za sebe... pravo zensko celjade :) .
E, a onda, kada sam ispucala svu volju za radom, napravila brdo kuglica, pojavio se novi problem- sta raditi s njima uopste?!?
Pojavila se prilika da napravim ogrlicu za poklon jednoj gosci, i mogu vam reci da mi je i ono malo inspiracije iscezlo. Jako mi je zao sto postoje ljudi koji ne cene rucni rad... nekako sam se sva "izduvala" praveci nesto sasvim obicno, a opet, meni drago, jer je svaki komad materijala prosao kroz moje ruke i ispred mojih ociju.
Prvo sam imala u planu da naheklam jednu torbicu, vec sam na "rezervi" sa pamucnim konopcem od kog radim torbe, i cinilo mi se vrlo prikladno kao poklon. A onda- 'ladan tus. "Ja ne nosim torbe, meni torbe smetaju", pa da ne smorim, citav istorijat bolesti mi zena nabrojala (ja kao, fina, da pitam)... i svi njeni problemi zdravstveni su vezani za nosenje torbe (alooo, nisam htela da ti naprvim ranac za planinarenje!). Tu ja savijem svoje somotske usi, i resim da napravim ogrlicu... neku jednostavnu, a efektnu (vidim da zena nosi nakit). Koliko ce se obradovati- ne znam... Pored svog truda da dobijem volju za spajanjem, ja je nisam dobila... sto bi rekli, preko q.. sam radila. Ali, to ne znaci da necu da je pokazem. KoleZinica s MRR me je kudila za sliku, kaze katastrofa. Znaaam, izvin'te, trudicu se da poboljsam fotografisanje (mada mi je fotoaparat na izdisaju, i jedino ga drzi dobra volja jos hahah... pa sam cesto primorana da slikam bez nekog doterivanja... a ono sto ja uslikam, cesto se ne moze ni popraviti... uzas!).
Dakle, evo slicica! Bas me briga, meni se svidjaju perlice. Radjene su uz veliku zabavu s mojom curom. Pa bar ce za nas biti nakita... iiiihhh :)