...

Neee, nisam se ulenjila! Samo nisam imala pristojan aparat da fotografisem radove. Tako su odelca otisla neuslikana. Nadam se da ce mi prijateljica proslediti slicice...
No, nije sve tako crno- ono sto ostaje u Tininom vlasnistvu mogu da pokazem. I opet kazem da sam ponosna na sebe sto sam ponovo uspela uraditi nesto bez seme. Tim vise sto sam haljinu/tuniku radila tunizanskim heklanjem. Do sad sam radila ovim stilom samo sal, a njega je najlakse uraditi- ne moraju se dodavati niti oduzimati petlje.
Pocetna ideja bila je napraviti majicu koja seze do bokova, ima obicne, tanke bretele, i kao aplikaciju, zamislila sam veliki zuti maslacak. A onda je Valentini, prilikom prvog probanja palo na pamet da bi to mogla biti tunika, i da je moze nositi i kao haljinu. Izricito je bila protiv aplikacije (necu da je citiram, ali bila je vrlo stroga dok mi je to saopstavala). Tako smo smislile da isheklam jedan karner u zutoj boji, i opheklam gornji deo istom bojom. E, onda je Tina dosla na ideju da bi jako lepo bilo da napravim iluziju kompleta- majice i suknjice. I eto... Nisam ni parala koliko sam mislila da hocu.
Procenite sami kakav smo tim moje dete i ja...